Sveta Gora Mojsinjska

Manastir Sv.Roman je poznat po tome što je tu kao monah živeo Roman Sinait, koji je kasnije proglašen za svetitelja, pa je manastir po njemu i dobio ime. Grob Svetog Romana Sinaita sa moštima i danas se nalazi u manastiru. On se poštuje kao čudotvorac i iscelitelj.
Posetiocima se preporučuje da se, najpre molitvom, a zatim i konzumacijom vode sa izvora za koju se veruje da je sveta, obrate Svetom Romanu za pomoć.
U njegovom dvorištu je zakopano srce pukovnika ruske vojske Nikolaja Nikolajeviča Rajevskog. Rajevski je Lavu Tolstoju poslužio kao inspiracija za lik grofa Vronskog u romanu „Ana Karenjina”. Njegovo telo sahranjeno je u Rusiji, ali je srce ostalo u Srbiji.

Manastir Đunis je ženski manastir u niškoj eparhiji. Nalazi se u istoimenom selu Đunis, na području grada Kruševca.

Legenda o nastanku manastira Đunisa vezana je za davno predanje o pojavljivanju Majke Božje i izvora svete vode na mestu na kome će kasije seljani podići manastir.

Predanje o čudotvornoj vodi manastira Đunis potiče još iz 1898. godine. U njemu se kaže da se Bogorodica prikazala trinaestogodišnjoj devojčici, pred kojom se tada otvorio izvor. Majka Božija ga je blagoslovila i prorekla da će lečiti bolesne.

Majka Božja kazala je tada devojčici da prenese seljanima da na tom mestu podignu crkvu, a da bi označila tačno mesto gradnje, bacila je krčag vode na kamen, koji se, po legendi i svedočenju starijih sestara iz manastira, tokom vremena uvećava i sada se nalazi u maloj crkvi, prvobitno crkvi brvnari, podignutoj 1934. godine.

Ribarska Banja, svoje ime dobila je po ribarima koji su na njenim izvorima, za Kneza Lazara, pecali pastrmku izuzetnog kvaliteta.  Ipak, korišćenje njenih lekovitih svojstva zadire još dublje u prošlost u vreme Rimljana i  4. vek nove ere, o čemu svedoče arheološki ostaci iz okoline banje. Nastanak kupatila se po legendi vezuje za doba Carice Milice, koja je po nekim izvorima, dolazila u Ribarsku Banju kako bi održavala svoju lepotu. Ni Turci nisu bili ravnodušni na blagotvorna, prirodna dejstva ove banje pa su stoga u njoj podigli kupatilo – hamam, koji su posećivali radi negovanja tela i duha.

Etno selo Srndalje i restoran – vodenica Srndalje nalaze se na 2 kilometra od Ribarske Banje, “sa druge strane brda”.

Srndalje odlikuje prelepa i nezagađena priroda, čista reka bogata rečnom pastrmkom koju ljubazni domaćini uslužno peku. Selo je malo ali ima mnogo vrednih ljudi. Skoro sva domaćinstva proizvode svoju hranu, a sve što proizvedu, a premašuje njihove potrebe, nude posetiocima Ribarske Banje i njihovog sela.

Pored restorana – vodenice kojom upravlja Ribarska Banja u selu postoji još dosta manjih restorana u kojima domaćini nude svoje (može se reći) organske proizvode gostima, pa se tako u ponudi mogu naći praseće i jagnjeće pečenje, domaći (kozji, ovčiji, kravlji) sir, kajmak, domaće salate, kuvana jela, pogače ispod sača…
Za one koji ne mogu da se prošetaju do Srndalja i uzivaju u šetnji netaknutom prirodom, tu je vozić
“Trucko” koji svakog dana vozi goste kako od Ribarske Banje do Srndalja, tako i nazad.