MALTA U DECEMBRU
Malta ostrvo vitezova Sv.Jovana Krstitelja i kolevka Hrišćanstva, ostrvo engleske kolonije, danas je ostrvo rezidenata koji prete da stalno nasele ovo predivno ostrvo. Ostrvo sa najlepšim nebom koje sam ikada videla.
Ime ostrva potiče od feničanske reči Malek, što bi u prevodu na srpski značilo “sklonište”, jer se u I v ovde sklonio Sv.Pavle nakon što je doživeo brodolom. Sv.Pavle je ovde u mestu Rabat proveo nekoliko meseci i to vreme je iskoristio da propagira Hrišćanstvo, koje je tada začeto. I dan danas Maltežani su veoma religiozan narod a crkava na ovako malenom ostrvu imaju skoro koliko u godini dana. Sve su uglavnom katoličke osim jedne pravoslavne i jedne muslimanske džamije.
Malta je mediteransko ostrvo koje se fizički nalazi izmedju Tunisa i Sicilije i geopolitički pripada Evropi ali geofizički pripada Africi. Ova gusto naseljena republika sastoji se iz tri ostrva i to najveće Malta, Gozo i Komino. Malta kao najveće ostrvo medju pomenuta tri, dugačko je oko 30km i široko oko 15km, što je tri puta manje od Beograda.
Ima nešto oko 450 000 stanovnika, medju kojima samo Srba ima oko 35 000 a gde su još Italijani i Englezi koji su najmasovniji.
Na Malti postoje tragovi civilizacije još od 6 v.p.n.e. Ovde su vladali Feničani, Rimljani, Malteški vitezovi Jovanovci i Englezi. Zbog vladavine mnogih naroda nad ovim ostrvom, Malta je uvek bila raznolika. Teško da se može videti neka autentičnost.
Recimo u njihovoj kuhinji autentična je samo zečetina, koju ja nisam probala, dok sve ostalo što je na meniju od pica do morskih plodova je uzeto iz drugih kuhinja.
Na samom ostrvu vozi se desnom stranom, utičnice nisu evropskog standarda, što im je ostalo od engleza. Arhitektura je predivna ali i ako je ona biser ovog ostrva i ona je po ugledu na arapsku.
Malta je krečnjačko ostrvo i kao takvo njen jedini gradjevinski material u prošlosti bio je kreč. Od njega su pravili palate, crkve i sva ostala zdanja. Na suncu bi vremenom krečnjak dobio svetlo žutu boju. Zato danas imamo jednoličian izgled ostrva. Malta je vrlo siromasna vegetacijom i zelenilom i onda kad na to dodate jednolične i jednobojne zgrade, posle nekog vremena arhitektura ostrva postane dosadna.
Jedino autentično što sam videla a to su njihove zatvoreni balkoni koji izlaze iz gabarita gradjevine i pritom su ofarbani u raznorazne boje. To je jedino što uveseljava ovu monotonu arhitekturu.
Starije gradjevine, crkve i ostala zdanja od neke važnosti su veoma lepe, prošarane raznim ukrasima. Modernije stambene zgrade su niske, ravnih krovova, bez ikakvih ukrasa, oronule, koje podsećaju na zatvore i logore. Ni unutrašnjost nije bolja, stanovi su veliki i skromni, tipična arapska gradnja.
Svaka kuća ili zgrada ima svoje ime, verovatno da se po nečemu razlikuju s obzirom da su sve svetložute boje.
Klima na ostrvu je topla mediteranska, sa velikim uticajem Afričke klime. Zimi temperature ne padaju ispod 15c. Početak decembra na Malti nas je dočekao sa prolećnom temperaturom od najlepših 20-22c.
Po mom mišljenju Malta nije za klasično letovanje, sunce. more, plaža. Zapravo sunca ima mnogo, more je prelepo, kristalno i čisto, ali plaža nema. Postoji nekoliko peščanih plaža na celom ostrvu i to je sve, ostalo su kamenite i betonske plaže.
Zbog fenomenalne klime, sezona na Malti traje skoro cele godine. Pogodan trenutak za obilazak Malte je od marta do sredine decembra, odnosno od maja do oktobra ako ste došli na kupanje. Preporučujem je svima osim ljudima sa malom decom, zbog gužve u saobraćaju i nedostatku peščanih plaža.
Zato je Malta savršena za istraživanje i aktivan odmor. Pogotovo za ljubitelje filma, jer je Malta inspirisala mnoge režisere. Tako su ovde snimani filmovi i serije poput Gladijatora,Troje, veliki deo epizoda Game of Thrones, Grof Monte Kristo, Da Vinčijev kod, čuveni Diznijev film Popaj.
Selo Popaj je jedna od atrakcija koju vredi videti. Zapravo napravljeno je za potrebe snimanja filma Popaj 1980g u glavnoj ulozi Robin Vilijamsa. Drvene kuće pravljene su od drveta koji je donet iz Norveške i Kanade. Kad je filmska ekipa završila sa snimanjem, ovo mesto je otvoreno za javnost i pretvoreno u muzej na otvorenom.
Mogu reći da je ovaj zabavni park jedino koloritno mesto na celom ostrvu i veoma je fotogenično.
Nalazi se na severo zapadu ostrva u zalivu Sidro, gde je ostrvo najuže. Fenomenalno bajkovito mesto. Ponesite kupaci jer je jako primamljivo za plivanje.
Karta je preskupa za ono sto se nudi, s obzirom da je prilicno malo i nema nekih sadrzaja koji ce vas ovde zadrzati duze od sat vremena. Karta van sezone je 11e u sezoni 20+. Do sela se moze doci lako busem do Mellihea bay i odatle na bus 101 dve stanice
Od Valete ide 41.42,49… Putuju oko sat vremena. Ako volite da pesacite sidjite jednu stanicu pre gde se put sa glavnog odvaja prema kopnu,odatle peske imate oko 1.5km i izbeci cete cekanje busa 101.
Prevoz na Malti je dobro osmišljen ali loše organizovan. Malta je pokrivena google saobraćajem pa ćete uz pomoć googla lako koristiti javni prevoz i kretati se po ostrvu.
Na samim stanicama postoje table sa svim brojevima autobusa koji staju na toj stanici, sa njihovim rasporedom i nazivima stanica gde staju. Tako da i ako nemate internet možete lako da se snadjete. Mi smo uz pomoć interneta i googl saobraćaja, prelazili iz busa u bus i veoma smo se lako i brzo kretali po ostrvu. U velikom broju buseva imate i besplatan internet i uz pomoć njega možete da vidite za koliko vremena dolazi autobus.
Problem je što su maltežani lepo smislili ali to nema ko odgovorno da sprovede.
Buseve uglavnom voze arapi i afrikanci. Ako ste bili u nekoj arapskoj zemlji onda znate da arapi najludje voze. A ako još na to dodate uske i krivudave ulice, gde vas voze pod punim gasom, onda dobijate jednu vrlo neudobnu i nesigurnu vožnju. Pritom dolazim iz Beograda, gde smatram da se katastrofalno voze gradski busevi.
Umeju često da kasne i po pola sata ili da vam usled punog autobusa uopšte ne stanu na stanicu. Znaju da budu velike gužve i veoma zagušljivo. Putuje se po sat i više sa jednog kraja na drugi, pa ako niste seli, već stojite na jednoj nozi, taj put se čini veooooma dugim.
Vozači svi znaju engleski jezik, doduše sa raznim čudnim akcentima ali razumećete se i hoće da pomognu.
Cena bus karte za jednu vožnju je 1,5€. Na aerodromu postoji prodajno mesto za bus karte. Mi smo po savetu prodavaca kupili najskuplju kartu, koja košta 40€, važi 7 dana i obuhvata neograničene vožnje bus prevozom, jedno iznajmljivanje bicikle, jedno krstarenje ili jedna voznja otvorenim busem. Bicikle nismo uspeli da rentiramo uz pomoć ove kartice. Mislim da je najisplatljivija karta od 21€ koja važi 7 dana i obuhvata neograničene vožnje u bus prevozu.
Moj savet je da ne rentirate vozila jer je jako teško voziti po ostrvu, s obzirom da su ulice uske, krivudave i konfuzne a na to još dodajte lude vozače. Da ne pominjem parking koji je ovde gotovo nemoguće naći.
Maltežani su autohtoni domoroci nastali od feničana, mešani sa Arapima, Italijanima, Rimljanima. Govore malteškim jezikom koji je zvanično ustanovljen 1936g i to kao odbrana od Italijana koji su pretili da ovo ostrvo učine svojim. Postojao je malteški jezik i ranije ali nije bio zvanično korišćen, već je korišćen engleski jezik kao zvanični.
Malteški je semitski jezik, koji u sebi ima najviše arapskog, ali se oseća primesa i Italijanskog i Engleskog.
Kao i u svaku zemlju kad odem, prvo što želim je da uspostavim komunikaciju sa domicilnim stanovništvom. Ovde je to bilo ne moguće i po tom pitanju Malta mi je ostala dužna.
Malta je dom naroda iz svih delova sveta a ponajviše stranaca iz Italije, Engleske, Grčke, Afrike, Azije. Ni Srbi ne zaostaju za njima, ima nas na sve strane ali uglavnom na radnim mestima konobara, gradjevinaca i obezbedjenja. Zaista sam pokušavala da primetim ko su Maltežani i da čujem njihov jezik, ali od srpskog, italijanskog i engleskog, malteški jezik je duboko potčinjen.
Maltežani kao da su nevidljivi, neprimetni, ugušeni od strane doseljenika ali samo kao. Jer kad udjete malo dublje u temu i razgovor sa strancima, shvatite da su maltežani mirni, dobroćudni lutkari, koji vrlo pažljivo povlače konce i upravljaju svojim marionetama, odnosno strancima.
Takodje su niskog rasta i vrlo lenji a ponosni, pa im je ispod časti da rade poslove u ugostiteljstvu, na gradjevini i sve druge uslužne delatnosti. Za to imaju strance, koji će da rade poslove koje oni ne žele a oni će im u suprotnom dati dobre uslove za rad.
A strancima se osladi, pa bi ovde i da ostanu da žive, da zasnuju porodice a to već nije lako ispuniti u ovoj zemlji.
Grad-tvrdjava Valeta je glavni grad ove male države, koja je dobila ime po svom oslobodiocu Žanu de la Valeti, predvodniku vitezova Jovanovaca. Valeta je opasana zidinama visokim 50m sa svih strana i sadrži dve luke sa suprotnih strana Marsamšet i Velika luka-Grand Harbour.
Ispred ulaza u Valetu nalazi se Fontana Triton, dok sam grad opasuju autobuski terminali, odakle autobusi krecu u raznim pravcima. Nekadasnji grad a sada naselje Floriana se spaja sa ulazom u Valetu, pa se sve čini kao da je jedan grad.
Ono što simbolizuje Valetu su svakako vitezovi Sv.Jovana. Nakon što su proterani sa Rodosa od strane Turaka, posle nekoliko godina lutanja, njihov novi dom postala je Malta, zahvaljujući Rimskom caru Karlu V, koji ih je ovde nastanio 1530g. Od tada počinju dobri dani za ovo ostrvo. Kada su posle velike opsade od Turske 1565 uspeli da odbrane zemlju od neuporedivo jačeg protivnika, tada su postali heroji Evrope i Malteški vitezovi.
Njihovo obeležje je crveno beli malteški krst sa 8 krakova, koji definišu njihovih 8 težnji, kojima svaki vitez treba da stremi. Malteški vitezovi ovde su vladali 250g i za to vreme izgradili su današnji grad Valetu, koja predstavlja muzej na otvorenom i pod zaštitom je Unesco-a.
Francuzi pod vladavinom Napoleona su na kvarno zauzeli ovo ostrvo i proterali vitezove 1798 godine. Samo tri godine kasnije, Velika Britanija je preotela Maltu od Francuza i načinila je svojom kolonijom sve do 1964, kada je Malta stekla nezavisnost.
Osim vitezova čiji se simboli mogu videti na sve strane u vidu suvenira, takodje sve gradjevine koje vidite su njihovih ruku delo. Mada je ovaj grad dosta stradao u II sv.ratu ali je rekonstruisan u originalnom izgledu i zahvaljujući tome, ovaj grad starinskog izgleda i savremenog duha, pleni svojom lepotom i zaustavlja dah.
Kada prodjete kroz glavnu kapiju i udjete u grad-tvrdjavu, ulazite tačno u glavnu ulicu Republike. Prva zgrada sa desne strane je Parlament, koji iako je nova gradjevina, potpuno se uklapa i neremeti okolni eksterijer. Ako bi ste skrenuli u prvu ulicu levo, prošli bi ste pored javnih vrtova Hastings gardens, a zatim dalje nastavili do luke Maršamšet odakle se vidi preko puta ostrvo Manoel i Sliema. A ako nastavite pravo proćićete pored zgrade Opere iz 19v. koja je srušena u II Sv.ratu a nakon toga osposobljena kao Opera na otvorenom. Dalje ulazite sve dublje u grad i lako ćete naći i ostala prekrasna zdanja.
Ja ću izdvojiti neke od njih koje su meni zapale za oko. Meni najlepša Kokatedrala Sv.Jovana gradjena kao crkva vitezova Jovanovaca. Njen enterijer je fascinantan, sa bogatom zlatnom dekoracijom i podom od mermera koji ujedno predstavlja i nadgrobne ploče vitezova. U sklopu katedrale je i muzej gde je ulaznica 10€, gde možete videti razne predmete iz života vitezova i dve čuvene Karavađove slike: Usecanje glave Sv.Jovana Krstitelja i Zapisi Sv.Jeronima. Zatim Grand Masters palace-sedište malteškog parlamenta i predsednika države; Trg Sv.Đorđa, Karmelitska crkva-koju nećete primetiti ako stojite pored nje, već samo iz daljine, jer je zavučena i stopljena sa zgradama; Our Lady of Victories-prva crkva u kojoj se čuva kamen temeljac ovog grada; Auberge de Castille u kojoj je danas sedište maletškog premijera i istoimeni trg ispred nje i mnoga druga zdanja, jer ipak je ceo grad pod zaštitom UNESCO-a.
Grad je inače gradjen planski, pa je vrlo lako snalaziti se u njemu.
Prelepe gradjevine od krečnjaka u žutom tonu, većinom iz baroknog stila, odišu arhitektonskom harmonijom i starinskim šarmom. Dok jednoličnost arhitekture razbijaju šareni prozori, vrata i čuveni zastakljeni balkoni.
Ne znam da li se oseća kroz moje reči ali Valeta je porobila sva moja čula i ukrala delić moga srca.
St.Julijans je mesto gde smo mi odseli u hotelu Alexandra. Veoma korektan hotel, na dobroj lokaciji i sa odličnim doručkom. Hotel ima i dva bazena, otvoreni i zatvoreni i teretanu. Za novac koji smo platili, zadovoljni smo hotelom.
St.Julijans je zgodno mesto za stacioniranje, odakle ćete lako istraživati ostrvo.
Dobro je povezan gradskim prevozom sa ostalim delovima ostrva. Do Valete ima oko 20 minuta vožnje a do Slieme se može doći i peške.
Ima mnoštvo raznovrsne hrane od brze hrane do restorana. Najpoznatiji je po noćnom životu i po kvartu Pacevile, koji uveče izgleda ko Budva. Ovde ima mnoštvo kafića, barova i klubova sa različitim temama i jeftinim koktelima.
Plaže u ovom mestu nema ali u veoma lepom zalivu, možete uživati u suncu i kafi iz nekog kafića sa pogledom na zaliv.
Sliema je takodje zgodna za stacioniranje i za razliku od St.Juliansa ima malu peščanu plažu i trajekt koji ide do Valete. Ovo mesto poznato je po dobrom šopingu i dosta je veće od St.Juliansa.
Vredi obići San Anton Gardens koji se nalazi u središtu ostrva u pravcu Mdine ako gledate iz St.Juliansa. Autobus do tog mesta vozi iz Valete. Jako lepa oaza na ostrvu koje oskudeva u zelenilu. Botanicka basta sa jezercima gde mozete videti crne i bele labudove, patke, paune i paunice. Ulaz je besplatan. Ima toalet. Sve je cisto i uredno. Brzo se obilazi jer nije veliki park.
Mdina i Rabat su gradovi koji se nalaze jedan preko puta drugog, bukvalno preko ulice.
Mdina bi trebalo da bude obavezna za obilazak na vašem putovanju kroz Maltu.
Nekada je bila glavni grad Malte, dok tu slavu nije ponela Valeta, koja je po svemu sudeći izgradjena po uzoru na Mdinu. Danas je u vlasništvu 28 porodica direktnih potomaka malteških vitezova i ceo grad je pod zaštitom UNESC-a.
Već na glavnoj kapiji i ulazu u Mdinu prepoznaju se scene iz filma Igre preostola i šetajući kroz grad, možete prepoznati i druge scene iz ovog filma.
Šetajući kroz uske kaldrmisane ulice prolazite pored crkve Sv.Pavla a ako se ne izgubite medju njima možete stići do samog oboda grada odakle se pruža fenomenalan pejzažni pogled.
Prelazimo ulicu i ulazimo u drugi grad koji se zove Rabat. Ovde smo obišli katakombe Sv.Pavla, gde su sahranjivani ljudi veoma zgusnuto. Ovaj lavirint pod zemljom zaista vredi videti a za njega ćete platiti ulaz 5€.
Odavde možete uhvatiti autobus 186 do grada Moste gde se nalazi crkva Sv.Marije-treća po veličini kupole u Evropi. Tokom II Sv.rata pala je bomba na crkvu dok je u njoj bilo 300 vernika. Bomba nije eksplodirala a maltežani veruju da je to delo Božje ruke. Kopija te bombe čuva se u ovoj crkvi. Ulaz u crkvu je 3€ odnosno 5€ ako želite da se popnete na galeriju.
Zeleno ostrvo Gozo, kako ga zovu nije toliko zeleno ali za razliku od Malte ima puno više vegetacije.Na ovom ostrvu žive uglavnom samo maltežani i on je zadržao svoju autentičnost.
I ako je deo Malte cineci Malteski arhipelag, Gozo je drugaciji,mirniji,ruralniji i egzoticniju u odnosu na Maltu. Puno mi je lepsi od Malte zbog vegetacije koja mu daje svezinu i kolorit. Mgarr je jedina luka na ostrvu, od Cirkewwa luke na severu Malte, udaljena 20min voznje. Dok uplovljavate u luku prvo vidite gotsku katedralu koja je zavrsena tek 1970, jer je staresina crkve dobio novac na lotou i zavrsio crkvu. Još jedna atrakcija Mgarra je trvđava Chambray na vrhu obližnjeg brda.
Povratna karta za Gozo košta 5€ a otkucava se tek na povratku. Vožnja traje 15-tak minuta, jer je ostrvo udaljeno svega 5km od Malte.
Glavni grad Goza je Viktorija, koga stanovnici zovu Rabat. Kažu da svi putevi vode u Rabat i to shvatite dok obilazite ostrvo. Rabat se nalazi u središtu ostrva i odatle kreću svi busevi za koje takodje važi kartica sa Malte. Svaki put kad obilazite neko drugo mesto, morate da se vratite u Rabat i odatle uzmete bus za sledeće mesto, što oduzima dosta vremena.
Na brdu se nalazi Citadela, koju su počeli da grade Feničani, nastavili Rimljani da bi je u 17v. završili malteški vitezovi. Zaista je prelepa i sa nje se pruža jedan predivan pogled na ceo grad i okolinu. Da bi ste došli do Citadele od pravca autobusa, prolazite pored glavnog trga Nezavisnosti. Oko njega je mnoštvo kafića i taverni ali tu se nalazi i turistički biro i crkva Sv.Jovana Apostola.
Iz Viktorije možete uhvatiti bus do Hrama Džgantije, koji prestavlja najstariji neolitski hram u svetu. Sagradjen je izmedju 3600-3000 g.p.n.e. što znači da je stariji od egipatskih piramida.
Opet se vraćamo do Viktorije i idemo do Azurnog prozora, gde se snimala serija Game of Thrones.
Jedno zaista prelepo ostrvo, čija arhitektura ostavlja bez daha a energija i atmosfera opijaju.
Malta jeste dom naroda iz različitog dela sveta i zbog toga nije autentična, ali njena energija je zaista posebna. Ovde se osećam potpuno sigurno i opušteno da prodjem bilo gde u bilo koje doba dana i noći. Ovde vlada jedna otvorena i ljubazna atmosfera, veoma dinamična a opuštena, zaista mnogo doprinosi mojoj želji da se opet vratim na ovo ostrvo.
