KIPAR U NOVEMBRU
MEDITERANSKO OSTRVO KIPAR

Vodič SnoWhite, 2019g

KIPAR U NOVEMBRU

Po sletanju na aerodrom Larnaka, udario nas je topli talas sa temperaturom od 30c.
Bio je to blagi šok za nas, s obzirom da smo došli iz pomalo tmurnog i hladnog Beograda. Namenski smo birali sredinu novembra da posetimo Kipar, jer smo imali u planu da budemo baš aktivni i da ga za 5,6 dana obiđemo u celosti a ne da se kupamo i sunčamo. Od očekivanih 25C koliko smo mi očekivali, stvarnih 30C nas je neplanirano usporilo i pomalo vodilo u neke druge pravce.
Za obilazak Kipra idealan je renta car, nije skup i brzo se stigne sa jednog kraja na drugi, s obzirom da su gradovi povezani autoputem bez putarina.
Na aerodromu nas je sacekao predstavnik renta cara koji smo prethodno rezervisali putem mejla. Dovezao je Opel Astru, koju smo platili dosta jeftino i to 20-tak evra po danu. Naravno uzeli smo puno osiguranje i ne preporučujem rentiranje bez njega, što zbog sigurnosti, skrivenih ogrebotina, tako i zbog visokog depozita. Bez punog osiguranja cena je duplo jeftinija, ali može posle petoduplo da vas košta.
79863135_2615015632066201_3158758909301227520_n
Vožnja na Kipru
iz sadašnjeg ugla je jednostavna, ali dok se ne naviknete na suprotan volan, zna da bude frustrirajuće. Kada sam prvi put sela u taj iznajmljeni renta car, pomislila sam da je dobro što smo uzeli puno osiguranje. Delovalo mi je kao da ću morati ponovo da učim da vozim. Da napomenem da sam dobar, iskusan i talentovan vozač ali ipak mi je prvi kontakt delovao kao da sam u svemirskom brodu. Pet minuta tišine, preslišavanje i krenuli smo. Izabrali smo Larnaku jer je zbog lokacije dobra kao polazna tačka ka ostalim regijama ostrva i jer je udaljena od aerodroma 15km. A mi smo do stana koji smo iznajmili putovali sat vremena. Nismo uključili GPS nego sam vozila napamet, a kako sam ušla u ispravan pravac nisam smela nigde da skrenem, pa smo tako skoro izašli iz Larnake. A tek kružni tok, gde se umesto udesno ulazi ulevo i menjač koji zadaje najveći udarac, jer nije namešten kao u ogledalu. Da menjač mi je odvlačio najviše pažnje. Osim toga što sam udarala rukom od vrata tražeći ga mahinalno na desnoj strani do toga da su vam prva i druga brzina udaljeni od vas a do vas je četvrta i peta.
Dakle, stavim ruku na menjač i ne puštam, posle nekoliko kružnih tokova a ima ih baš dosta, naviknem se ja na levu stranu i vidim popuštaju mi ramena, vrat nije ukočen i počinjem da trepćem i tako auto počinje lagano da klizi levom stranom kolovoza i već počinjem da vozim kao Englez. Srećom na Kipru postoji nekoliko vrsta tablica, gde su recimo tablice renta car-a crvene boje, da svi znaju da ne znate da vozite.
Na autoputu se vozi 100 km na čas, pojas je obavezan i nije dozvoljeno voziti u papučama, jesti, piti i telefonirati tokom vožnje, da ne kažem da su kazne visoke, pa pamet u glavu.
U Evropi na Kipru, Malti, V.Britaniji i Irskoj vozi se levom stranom i volan je na desnoj strani. I ako se tim sistemom služe V.Britanija i njene kolonije, leva strana vožnje potiče još od starih Rimljana. Zapravo su konjanici jahali levom stranom kako bi mogli da se bore desnom rukom u kojoj su držali mač. Kažu da se posle Napoleonovog osvajačkog pohoda prešlo na desnu stranu jer je Napoleon bio levoruk. Kasnije je većina zemalja prešla na desnu stranu kolovoza osim Britanaca i njenih kolonija.

Prvi susret sa Kiprom za mene je bio pomalo razočaravajući. Na periferiji smo sretali Indijce, Arape, emigrante a u centru smo mogli pored njih da sretnemo i Grke. A Kiparski Grci su fini, ljubazni i dobro potkovani engleskim jezikom ali nisu tako topli kao naši Grci i sa njima nemam onu hemiju bratskog naroda. Arhitektura mnogo više podseća na arapsku, mnogo manje na mediteransku i grčku. Pa i cene nisu visoke, iste su kao na severu Grčke, naravno sredinom Novembra, jer predpostavljam da su veće u sezoni. Utisak mi je da su Grci ovde manjina mada su nacionalisti i to je ono što mi se svidelo kod njih.

Kipar je nekada bio engleska kolonija i taj uticaj je još uvek jak. Ovde se vode ratovi izmedju Turaka i Grka a u stvari čini mi se da ovde vladaju Englezi, onako iz senke i na kvarno. Zavadi pa vladaj, kažu.
Počev od utičnica koje su engleske, enterijer stanova, vožnja sa leve strane, pa do najbitnijih 3% kiparske teritorije koja pripada Britancima. To su njihove vojne baze odakle kontrolišu i istok a i mediteran.

 

Larnaka je treći grad po veličini i najstariji grad na Kipru. U Larnaki se nalazi aerodrom, gde su letovi povezani sa Srbijom. U blizini aerodroma je park sa kamilama,gde je ulaz 4e za odrasle ili 10e ukoliko želite da jašete kamile, dok je ulaz za decu 3e odnosno 7e sa jahanjem. Postoji i autobus 407 koji vozi od centra Larnake do parka.
Osim što je dobra polazna tačka za obilazak ostrva, takodje je i turistički atraktivna, posebno kod porodica sa decom. Ljudi su ovde malo hladniji i neljubazniji u odnosu na ostale delove Kipra i slabije govore engleski. U centru nema dovoljno radnji mešovite robe, a cene su korektne, posebno cene suvenira.
Ono što mi nedostaje u Larnaki a generalno i na celom Kipru je fast food hrana i pekare. Ima pekara ali ne dovoljno da možete da se oslonite na usputan doručak u pekari. Pekara mora da se traži ciljano. Fast food tipa giros, suvlaki u lepinji ili piti je teško naći, da ne racunam MC Donalds. Tako da smo bili usmereni na taverne. Što znači da morate sesti, planirati obrok i bez hrane u hodu. Na Finikudes šetalištu ima billion taverni i prosto ne znate koja je dobra i pouzdana. Cene nisu bile visoke, dapače, kretale su se od 7-15e po obroku, dok su kafe i sokovi od 1,5-3e.Mi smo dugo birali i na kraju smo seli u tavernu Alexander, gde smo poručili špagete i burger. Ono što su nam doneli, mene bi bilo sramota bilo kome da iznesem, a ne još to i da naplatim. Burger je bio i jestiv ali špagete, jedna velika sramota. Da li smo mi ušli u pogrešan objekat ili su sve taverne takve, zaista ne znam, jer više nismo želeli da eksperimentišemo. Dalje smo se hranili u Meku, koji je bio jedina sigurna varijanta i ako ga prezirem. Negde sam čula da su pekare najbolje na Kipru. Meni nisu ostavile dobar utisak, bez obzira na to što su velike i raznovrsne. Osim što prodaju pecivo koje me nije oduševilo (U Srbiji i Grčkoj je dvesta puta bolje), prodaju i kolače, kafe, konditorske slatkiše i td.
Meni je Larnaka ostala u sećanju kao grad gde sam jela najgori obrok u svom životu.
U ovom gradu bih mogla da izdvojim Finikudes šetalište uz more sa drvoredom palmi, koje je dugačko par kilometara od marine do tvrdjave, Preko dana je Finikudes plaža puna posetioca i aktivnosti a uveče je ova promenade divna za šetnju, sa raznim djakonijama, hranom i kafićima. Paralelno sa ovom promenadom blizu trga Evrope je šoping ulica Ermou. U centru je prekrasna crkva Sv.Lazara čija unutrašnjost očarava, a koja je sagradjena na grobu Sv.Lazara u 9v. Finikudes šetalištem udaramo direktno na tvrdjavu koji su podigli Turci kao odbranu grada u 14v. Tvrdjava me nije očarala a u njoj se leti organizuju pozorišne predstave.

IMG_20191109_201316

IMG_20191111_114121

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ako nastavimo dalje nailazimo na plažu Mekenzi. Duga i organizovana peščana plaža, sa malo dužim plitkim ulazom. S obzirom da je otvoreno more, zna da bude manjih talasa. Danju je veoma posećena a noću još više, kada se puni klaberima.

IMG_20191110_145726 1IMG_20191110_144231

 

 

Ostavljamo i Mekenzi iza nas i nastavljamo vožnju prema aerodromu, prelazeći preko slanog jezera. Iz našeg pravca mi moramo da prodjemo jezero i da se okrenemo na kružnom toku, da bi se uključili na put prema slanom jezeru i džamiji Hala Sultan Tekke.Jezero je leti dosta sušno, ali od novembra do aprila je puno vode i ptica. Stanica je za 85 vrsta ptica i preko hiljade rozih flamingosa. Zaista je lepo i neukrotivo, jer so je prekrila svaki živi organizam u okolini i napravila od njih skamenjene figure. Iznad samog jezera je Hala Sultan Tekke, jedna od lepših i starijih džamija na ovom ostrvu. Ovde se u nesreci povredila i preminula pomajka proroka Muhameda, Hala Sultan, po kojoj je džamija i dobila ime. Ulaz je besplatan a ako niste adekvatno obučeni možete na ulazu uzeti ogrtač.

IMG_20191111_144959Na parkingu kod džamije videla sam ogroman broj mačaka i ne samo ovde, generalno na Kipru ih ima baš mnogo. Sve su krupne, mazne i pune krzna. Kako i ne bi bile, kad ćete na svakom ćošku videti činije sa hranom za mačke. Kažu da je Sveta Jelena na ostrvo donela oko hiljadu mačaka, nakon velike suše koja je ovde trajala 37g, kada se zapatilo mnogo zmija i miševa. Nakon par godina, Kipar je bio istrebljen i spašen ovih gmizavaca i glodara a mačke su postale svete životinje. Ipak nesterilizacijom danas ih ima duplo više nego stanovnika na ostrvu. Čak postoji i Mačji manastir blizu Limasola. A ovde na Kipru je pronadjen najstariji kostur mačke, sahranjen u jednom grobu.

Na putu za Limasol, svratili smo do farme zlatnih magaraca u selu Skarinu. Ulaz na farmu je 4e. Okolina i pogled na selo Skarina su me oduševili pejzažom i prirodom. Kada se isključite sa auto puta, postoji jedan veliki market i Mek Donalds.

 

IMG_20191110_202540Limasol je drugi po veličini grad na ostrvu, koji odiše luksuzom, poslovnim svetom i noćnim životom.
Ovde ćete naći radnje sa visokom modom, prelepu luksuznu marinu i najznačajniju luku na ostrvu.
I ako je veoma moderan i poslovan grad, koji odiše užurbanim kosmopolitskim životom, istovremeno obiluje istorijskim atrakcijama jer je nastao na ruševinama dva antička kraljevstva. Videćete srednjovekovni zamak Kolosi, arheološki i srednjovekovni muzej, promenadu Molos, a kad izadjete iz grada, na putu za Pafos ima dosta lepih peščanih plaža i Amfiteatar Kurion. Ljudi su ovde dosta ljubazniji.

 

 

 

PicsArt_11 11 05.27.59Nikozija glavni grad Kipra i jedini glavni grad bez aerodroma u funkciji. Osim toga što je jedinstven po tome što je jedini podeljeni grad u Evropi a možda i u svetu, druge atraktivnosti nisam primetila. Ipak to nije razlog da ga ne posetite jer Nikozija je jedinstvena i može da razbudi u vama nacionalni identitet.
Ceo stari grad je opasan zidinama i to je prava Nikozija. Izvan zidina razvio se novi moderniji grad posvećen domaćem stanovništvu a ne turistima. Krecem se obodom starog grada uz same zidine mletačke tvrdjave.

 

 

 

IMG_20191111_142816Nailazim na spomenik Slobode, sagradjen 1973 g. kao simbol oslobadjanja od Britanske ruke. Jako lep spomenik i jako važan simbol oslobadjanja od stega. Upravo na ovom spomeniku gde cujem krik nemih statua se radja prvi osećaj povezanosti mene kao Srpkinje i ovog grada.
Dalje nastavljam do jedine sačuvane kapije Famagusta, a inače ih je bilo jedanest. Sagradjena je kako bi odbranila grad od najezde Turaka u 16v. Ipak probijena je i ponovo obnovljena 1980. Danas je u njoj Opštinski kulturni centar.

 

 

 

 

Krećem se periferijom starog grada ka centralnoj i najbitnijoj ulici Leda. Usput primećujem mnogo IMG_20191111_160040oronulih zgrada iz davnog nekog vremena, napuštenih i propalih lokala, emigranata, zanatskih radnjica koje odavno više ne mogu da nadjem u Beogradu. Deluje sve tako kao da je vreme ovde stalo u nekom momentu prošlosti i od tada spava poluotvorenim očima. Usput istovremeno primećujem brojne crkve i muzeje, biblioteke, hamame i palate koji se ističu predivnom arhitekturom.
Pokušavam da ubrzam do četvrti Laiki Gitonije i ulice Ledra, za koje znam da su srce grada. Ipak me usporavaju trgovci, koji su ovde više nego slični turskim trgovcima.
Konačno stižem do žile kucavice. Ovde već ima dosta turista i malo je modernije, ali samo malo. Dopala mi se Laiki Gitonija, njena arhitektura koja je vrlo stara, istorija koja je svugde prisutna, brojne radnjice, taverne i muzeji. Prosto zrači nekom meni dopadljivom energijom, autentičnošću i tradicijom. Narod koji sam tamo srela me najviše podseća na izvorne Grke, svojom ljubaznošću, ponosom i nacionalnim identitetom.

 

IMG_20191111_173302Čudno je to kad šetaš glavnom pešačkom ulicom i nesmotreno uletiš u zelenu zonu. Malo se zbuniš, kud si pošo, gde si došo. Granica me podseća na poštu, sa sve tim trakama koje te usmeravaju. Mi u Srbiji imamo iste takve trake u Pošti. Čak mi je i spomenik koji stoji ispred granice potpuno neupadljiv, gde sam ga primetila tek kad sam se vraćala shvativši da sam ušla u zelenu zonu.
Nikozija ima dosta parking placeva gde je cena parkiranja 3e za ceo dan. Što se tiče hrane ovde smo imali priliku da probamo giros i suvlaki po ceni od 3e. Inace gde god smo imali prilike da jedemo giros i suvlaki, bile su dve vrste porcija i to grčka kao manja i kiparska kao veća.
Nikozija nije grad gde ćete uživati u pogledu na svakom ćošku, ovde nema luksuza i raskoši, zapravo modernizam je poprilično zaobišao ovaj grad. Ali ovaj grad ima da ponudi kulturne i istorijske vrednosti. Ima mnoštvo različitih muzeja i crkava u koje i ako ne udjete, uživaćete u spoljnoj arhitekturi. To je ono čime Nikozija vlada, što možete videti na svakom ćošku izmedju dve oronule zgradice i napuštenog lokala, naravno ako to gledate.
U ovom gradu približila sam se Kiparskim grcima s obzirom da su me ostavili ravnodušnom bez osećaja bratimlje koju doživljavam sa Grcima. Ta ista sudbina mog i kiparskog naroda, nepravda koju stalno doživljavaš, otimačina rodne grudi od strane Britanije i Amerike, kroz neke sitne piune, primoranost da živiš sa nekim sa kime to ne želiš i ko ti ni po jednom osnovu nije sličan. Sve to vidim u ovom gradu i prepoznajem po celom Kipru i saosećam sa njim. Nikozija mi je probudila jedinstvene simpatije, zbog sudbine koju je doživela i koju i dalje doživljava.
Podela grada je strašno uticala na njegov razvoj, rekla bih sa obe strane zelene linije. Skoro da je zamrznut u 1974 godini. Ovaj grad je nekada bio lep. Danas se ta lepota ne vidi od duha ratova i nemira koji su se uvukli u svaki sokak. Ali ako ste iole sanjari vrlo je lako da prepoznate lepotu u njemu.

 

Aja Napa biser Kipra po mom skromnom mišljenju. Najlepše peščane plaže sa tirkiznom bojom vode, nalaze se u ovoj regiji. Brojne peščane uvale, ostrvca, sunce koje traje od aprila do novembra bez kiša, čini ovu regiju Evropskim Maldivima. Čak 14 plaža nose plavu zastavicu. Na nekim plažama su danonoćne žurke, dok su cene mogu reći visoke ali podnošljive. Ležaljka je 2,5e, isto toliko i suncobran. Kafa je oko 5e, dok je fast food od 5-10e. Na svakoj plaži ima prostora i za peškire ukoliko ne želite da plaćate ležaljku.
PicsArt_11 12 06Jedna od najlepših plaža ove regije je Nissi plaža. Velika peščana plaža sa prozirnom tirkiznom bojom vode. Preko puta se nalazi maleno ostrvo, do kojeg možete doći pešačeći kroz vodu koja je do butina. U nekim delovima godine kada se spusti nivo vode, pojavi se peščani sprud do ostrvca. Odlično organizovana plaža sa svim potrebnim sadržajima i gotovo se sve plaća ubacivanjem kovanice u mašinu. Ima i besplatan parking.
Aja Napa kao da je gradjena za turiste svih struktura. U centru se nalaze brojne taverne, butici, suvenirnice i noćni klubovi. Gotovo sve piše na ruskom jeziku, koji su ovde dominantni turisti. Na centralnom trgu je manastir Aja Napa po kome je mesto i dobilo ime i veoma je važan religiozni centar. Trenutno je u fazi renoviranja, jer će uskoro postati muzej. Po nekom planu trebalo bi na proleće 2020 g. da se otvori muzej koji će uglavnom izlagati amfore iz kolekcije “Makarios” i ikone iz okupiranog dela Kipra. Odlučili su se da pretvore manastir u muzej, jer njegov položaj u centru grada uz noćne klubove, smeta načinu monaškog života.
Lepa Bogorodičina crkva se nalazi uz manastir kao i drvo Javora  staro oko 600g.
U okolini grada a u regiji Aja Nape postoje neka divna mesta, prirodne formacije kao što su Sea Caves i Most ljubavi, Nacionalni park Cape Greco. Takodje treba videti i Park skulptura, Vodeni akvapark, Protaras i Paralimni.
Famagusta
je takodje blizu, koja mi je ostala dužna, jer nisam uspela da je vidim.
Ako bih letovala na Kipru, to bi bilo isključivo u ovoj regiji.

IMG_20191112_145243 1IMG_20191112_144939

Pafos regija mitologije i prekrasne prirode. Po predanju ovo mesto je rodjenje Afrodite, Boginje lepote i plodnosti i ovde zaista jeste sve plodno. Priroda je prekrasna a brojne plaže nestvarne. Ima ih oko 27 i većina nosi plavu zastavicu.
Sam grad Pafos me nije toliko oduševio koliko sam očekivala, s obzirom da se ceo grad nalazi na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine. Lep je, nije da nije ali mome oku su više zapale atrakcije u njegovoj blizini, koje spadaju u regiju Pafosa.
Petra Tou Rominou, stena na plaži gde je prvi put izronila Afrodita i male stene koje predstavljaju njene suze. Kažu ko se kupa na ovoj plaži može da se podmladi.
Zatim Grobnice kraljeva, arheološki park, Adonisova kupatila, Afroditina kupatila, Agios Neofitos manastir i park mačaka, Crkva Agia Kyriaki Hrysopolitissa, Afroditin aqvapark, najveći na ostrvu, zološki vrt, poluostrvo Akamas, Plava laguna, Koralski zaliv i naravno planinu Trodos.

IMG_20191112_145243 2

PicsArt_11 13 08

Ja i planina Trodos smo se dobro upoznali kada sam se zaglavila na njenim padinama renta car vozilom, ali srećom sve je brzo završeno. Na putu do Adonisovog kupatila, jedno pogrešno skretanje, može vas koštati živaca i izgubljenog vremena. Ali vam može pružiti predivan pogled na branu Mavrokolimpos i jedinstven osećaj da ste verovatno jedini koji ste putničkim kolima duboko zašli u brdovito kopno Kipra.
Ubrzo se vraćamo na pravi put i stižemo do Adonisovih kupatila, mesto gde su se susretali i tajno voleli Adonis i Afrodita. Ulaz u kupatila su 9e po osobi i za taj novac obilazimo amfiteatar, muzej i vodopade na dva nivoa. Vodopadi su okruženi prekrasnom gustom vegetacijom i možete se kupati u njima. I ako je voda primamljiva i fenomenalna, prozirna i tirkizna, vrlo je hladna, te ja odustajem a moj saputnik uživa u kupanju Adonisovih vodopada. Iz gornjeg manjeg bazena, gde možete da se kupate, voda pada u donji veći bazen, gde takodje možete da se kupate i posle toga da odmarate u odeljku za odmor. Postoji i dosta skulptura koje okružuju vodopad, medju kolima se ističu skulptura Adonisa i Afrodite u zanosnom zagrljaju i skulptura Boga Zevsa sa velikim udom. Obe skulpture pozivaju nerotkinje na tradicionalno dodirivanje Adonisove i Zevsovove muskosti, kako bi začele, naravno sa svojim partnerom :).

PicsArt_11 13 07iPiccy collageIMG_20191113_155231 1

Toliko toga u ovoj regiji ima da se vidi, da je 10 dana malo. Ovde se takodje nalazi aerodrom, odakle letim dalje za Bejrut(o čemu možete čitati u drugom blogu).

Želim da se vratim i obidjem Famagustu, Kireniju i naravno da letujem u Aja Napi.

Ocena (1-10):

Osećaj sigurnosti: 9
Narod: 7
Letovanje: 9
Aja Napa: 10
Pafos : 10
Nikozija: 6
Limasol: 5
Larnaka: 7
Cene:6
Hrana: 5

Grčko Tursko pitanje Kipra.
Grci na ovo ostrvo dolaze u bronzanom dobu, u isto vreme dolaze i Feničani, pa se mešaju kulture na ostrvu. Zatim ostrvo osvaja Egipat, pa Persija, ali za sve to vreme ostrvo ima grčki uticaj, jer su oni ovde bili najbrojniji.
Godine 333 p.n.e. ostrvo zauzima Aleksandar Veliki u čijem carstvu će Kipar biti oko 200 g. Zatim dolaze neizostavni Rimljani.
I konačno u krstaškim ratovima ostrvo zauzima engleski kralj Ričard Lavljeg Srca. Nakon godinu dana on je ostrvo prodao Templarima, a oni dalje Francuzima. Zatim ga osvaja Mletačka republika. U to vreme 15-og veka širi se Osmanlijsko carstvo.
U Mletačko-Turskom ratu ili Kiparskom ratu tokom 16v Mlečani su izgubili Kipar. Turci su prvo zauzeli Nikoziju, potom i Famagustu 1571 g i Kipar je pao pod vlast Osmanskog carstva. Vremenom ovo carstvo je slabilo, pa su se pojavili Britanci kao lešinari.
Na Berlinskom kongresu odlučeno je da će Britanija okupirati Kipar a u tome će ih podržati Turska, gde će zauzvrat Turska dobiti podršku Britanije u Tursko-Ruskom ratu.
Pred sam Prvi svetski rat Britanija je anektirala ostrvo i kolonizovala ga. Većina Turaka se iselilo u Tursku i Grci su opet postali najbrojniji.
Izmedju dva svetska rata formira se pokret Enosis, što znači ujedinjenje na grčkom, sa ciljem da se Grci oslobode od kolonijalne vlasti i pripoje matičnoj Grčkoj.
S obzirom da su Englezi ovaj pokret smatrali terorističkim, započeli su borbu protiv Grka, onako kako su najbolje znali. Ne borbom, već politikom po sistemu zavadi pa vladaj. Tako su na razne načine huškali Turke na Grke, davajući Turcima privilegije i jasno im stavljajući do znanja, da ako oni odu sa ostrva nestaće i sve privilegije. Englezi su posejali seme Grčko-Turskog rata.
Uz veliku borbu pokreta Kipar je 1960 dobio nezavisnost od Engleske uz ne tako dobre uslove. Turci koji su činili svega 18.5% stanovništva, dobili su 30% mesta u državnoj administraciji, 40% poslova u policiji i pravo veta na sve državne odluke,dok su Britanci zadržali dve vojne baze, koje čine 3% današnje teritorije.
Prvi predsednik Kipra bio je Makarije, koji je bio i poglavar Kiparske pravoslavne crkve.
Naravno ovakva formacija nezavisnog Kipra nije mogla da potraje. Sve sto su Grci predlagali, Turci bi osporavali svojim vetom ohrabrivani od strane Engleza i Amerikanaca. Mešovita policija nije bila od pomoći a vojsku Kipar nije imao. Kroz godine netrpeljivost je rasla i sukobi izmedju dva naroda, trovani britanskim uticajem bili su sve češći.
Godine 1974 kiparski gerilci su izvršili državni udar a Makarije je otišao u egzil u London. Turci su iskoristili državni udar i izvršili invaziju na Kipar, zauzevši 40% njene teritorije. Tom prilikom iseljeno je grčko stanovništvo iz severnog dela i posebno iz grada Famaguste. Danas je deo ovog grada poznat pod imenom Varoša, napušten predstavlja grad duhova. Stanovništvo je bežalo iz svojih domova, bez ikakve najave, ostavljajući trpeze na stolovima. Danas je ovaj grad prekriven velom prašine, tuge i bola, tišinom, koja će tako trajati sve dok se ove dve zemlje ne pomire. Turci ne dozvoljavaju Grcima da se vrate na svoja ognjišta a UN ne dozvoljavaju Turcima da tu nasele ikoga osim izbeglih vlasnika.
Godine 1983 Severni Kipar je izvršio samoproglašenje i priznala ga je samo zemlja Turska. Zvanično severni deo Kipra predstavlja okupirani deo. Godine 2004 južni deo Kipra je ušao u Evropsku uniju bez okupiranog dela.
I dalje traju pregovori oko izmirenja Grčke I Turske.

Vodič SnoWhite

MOŽDA VAM SE SVIDI

062 853 9397

ponedeljak-petak 09:00-20:00
subota 10:00-15:00

IMATE PITANJE?

smestaj na tasosu baner
Uniqua baner
Facebook Pagelike Widget

© 2019 Feragosto Travel

Podaci na našoj web stranici su informativnog karaktera. Zvanični su samo štampani programi putovanja, koji su sastavni deo ugovora o putovanju i dostupni su Vam u našoj agenciji.